Naš junak se rastaje od jedne karijeristkinje ali je odmah sa drugom. On zna pravila igre, način da se stekne bogatstvo, ugled, moć. Obe žene mu zameraju odustajanje od takvih vrednosti. Zato ga i nazivaju najslabijim učenikom škole igranja. On sa tugom odlazi iz kuće u kojoj ostaje njegova mala ćerka, jedino bić}e koje voli čistim srcem. Ni posle toga, on neće postati bolji učenik škole igranja.

Jutro će brzo stići. Prepoznajem ga na ivicama lišća, u tvom disanju dok sedim pored tebe. Kofer spakovan. Tvoje lice izranja iz svetlosti. Malo, smireno lice okrenuto mom odlasku. Neću ga poljubiti, da ne povredim san koji ga opušta. Čim ugledam automobil koji staje pred kuću uzeću kofer. Ali mi se ne rastajemo zauvek. Moj odlazak će biti samo jedna crta u tvom stepenastom odrastanju. I u mom, da, i u mom odrastanju.

NAJSLABIJI UČENIK ŠKOLE IGRANJA,
Rad, 1992
163 str.

 

srpski     english