Esejistička autobiografija Dok Žuan beogradski u šumi čudnovatoj završava se vremenski u osvit nedavnih balkanskih ratova. Na primedbu nekih prijatelja da je trebalo pokriti i taj period, od kraja osamdesetih do početka novog milenijuma, kako ne bi izgledalo da je na nedoličan način upetljan u ta mučna zbivanja, te hoće da ih prećuti, Vlajković odgovara knjigom Pustinja u prašumi. Ne upuštajući se u kulturološke analize vezane za taj period, držeći se i dalje svog neposrednog iskustva, Vlajković donosi sliku raspadanja tradicionalnih vrednosti, ukazuje na profitere haosa i zločinačkih ratova na području njegove negdašnje domovine Jugoslavije. U prašumi podivljalih ambicija književnih odličnika da zgrabe što se može, bez obzira na sredstva, pisac nazire duhovnu pustoš, koja utiče na mnoge oblike društvene dezintegracije, počevši od porodičnog do institucionalnog života.

Majmuni su sebe proglasili carevima - kaže na jednom mestu.

Sav taj privid važnosti i bujanja, prodornom oku se ukazuje kao pustinja u prašumi. Sagledao sam sve to, bio sam deo toga. Trčao sam svoj maraton...