 |
Devet prica za decu i o deci predstavljaju celinu u kojoj se jednako dobro vide i stariji. Ta dva sveta razlikuju se po osetljivosti, željama i nadama. Svet odraslih ljudi je utonuo u ravnodušnost. Pa ipak, nade se i poneki od roditelja i rodaka kojima je bliži svet decje nevinosti. Kad se uspostavi takav most, uspostavljeno je i jedinstvo ljudi na zemlji. Tada su želje i nade zajednicke a hrane se – ljubavlju.
“…Simon se sasvim uspravi i zapeva jace:
Moj ce otac,
dubok kao ruža,
visok kao ruža,
stajati pored nje, njišuci se iznad tiho,
sa ocima koje su latice,
i ne gledaju ništa,
sa licem pesnika koje je cvet,
sa rukama koje šapcu
oproštaj ženi koja ga je brzo
zaboravila.
Iznenada usred velike svetlosti,
on ce se pokloniti,
i cela livada ce se njemu pokloniti…”
|
